Jedna za laku noć – razmislimo

Slobodu ne može zamijeniti obilje hrane u kavezu

Trgovac iz Indije je otputovao u Afriku u namjeri da nabavi začine i životinje. Dok je putovao džunglom ugledao je tisuće prekrasnih šarenih papagaja. Uhvati jednog i poželi ga odvesti u Indiju da mu bude kućni ljubimac. Kod kuće ga je držao u kavezu, hranio ga najboljim sjemenjem i medom, svirao mu glazbu, i zapravo se dobro brinuo o papagaju.

Nakon nekoliko godina trgovac odluči ponovno otići u Afriku i upita on papagaja, koji je znao govoriti, da li ima neku poruku za svoje prijatelje i rodbinu u afričkoj džungli. Papagaj reče svom gospodaru da kaže drugim papagajima da je on sretan u kavezu i da uživa svaki dan te da im šalje najbolje pozdrave.

Kada je stigao u Afriku, trgovac proslijedi pozdrave od zatočenog papagaja. I upravo kada je završio s pozdravima, papagaj koji ga je slušao ispuni oči suzama i padne mrtav. Trgovac se iznenadi i pomisli da je mrtvi papagaj u bliskim rodbinskim odnosima s njegovim papagajem u kavezu i da je to razlog njegove smrti.

Vrativši se u Indiju, on reče svom zarobljenom papagaju što se desilo. I kad je završio s pričom, njegovom ljubimcu se oči ispuniše suzama i on padne mrtav u kavezu. Trgovac se zaprepasti, ali zaključi da je papagaj umro zbog tuge što mu je bliski prijatelj u Africi preminuo.

Trgovac otvori kavez, iznese mrtvog papagaja i postavi ga pored kaveza. U isti mah, papagaj zaleprša krilima i odleti na obližnje stablo.

Trgovac mu reče: Dakle, ti nisi mrtav. Zašto si to uradio?

Papagaj mu odgovori: Zato što mi je prijatelj iz Afrike poslao vrlo važnu poruku.

Koja je to poruka? Upita ga trgovac.

Rekao mi je da moram umrijeti da bi živio.