Ovaj maleni živopisni lokal s prepoznatljivom baštom s pogledom na Trg republike i kod nas razbuđuje koncept da je pijaca više od pijace. To nije samo mjesto gde ćete kupiti zdrave namirnice za nedeljni ručak, već je tačka na kojoj grad najživlje pulsira i na kojoj ćete sresti poznanike, porazgovarati, popiti kafu i uhvatiti zalet za dan pred vama.

Njegovi vlasnici već su dokazani ugostitelji Salaša 137 na Čeneju koji bezmalo 20 godina predstavlja važnu turističku tačku Vojvodine.

„Ideja Špajza je pre svega bila da bude lokalna propaganda, kao vid bilborda za ono što radimo na Čeneju. Želeli smo da izbliza pojasnimo sugrađanima da imaju u blizini malu oazu za beg. Igrom slučaja smo pre pet godina uskočili baš na pijacu u centru, i kako se svuda u svetu na pijacama ogleda duh grada, i naša misija je bila ista. Ponudili smo toplinu salašarskog ambijenta s domaćom hranom i pićima, što bi gosti rekli kao kod naših baka. Ipak, napravili smo i jedan urbani zaokret – bez kariranih stolnjaka i bez tambure”, kaže Ninoslava Samardžija.

Ninoslava je vlasnica, upečatljiva ne samo po držanju, blistavoj vatrenoj kosi i srdačnom domaćinskom stavu, već i po tome što za cijeli kvart spremi doručak! Naime, Špajzov samoposlužujući doručak počeo je da živi prije četiri godine s idejom da ponudi lokalne proizvode i čuva stare recepte od zaborava, ali uvijek iznova i iznova raduje goste.

„Vrlo brzo je naš doručak postao popularan, verovatno zbog njegove obimnosti, a nadam se i kvaliteta. Spremamo ga vikendom od 9 do 13 časova i jedino čime ste kao gosti ograničeni jeste to vreme. Naplaćuje se po osobi i košta 500 dinara. A šta sve spremimo za doručak gotovo je nemoguće nabrojati. Najbolje da probate! Veseli nas to ushićenje, cika, raširene oči od oduševljenja kad gosti stanu ispred dugačkog šanka na koji na novinama serviramo hranu”, pojašnjava Nina.

Špajz Salaša 137 koncipiran je na plasmanu domaće hrane i proizvoda, a osim vikendom, restoranske usluge nudi i radnim danima.

„Nudimo gulaš s makaronama, svinjski vrat u luku, punjene paprike, piletinu u peršunu, sarmice u zelju, grašak s mesom i knedlicama, ćuretinu s mlincima, zapečenu kolenicu s krompirima, sarme, podvarak, juneći rep, gulaš od pileće džigerice, pohovan mozak… Dug je niz jela koje spremamo kao dnevna jela, a koja su apsolutni razlog obaveznog svraćanja mnogih. Takođe, slatkiši poput šnenokli, krempite, bundevare, zapečenih jabuka s vanila-kremom i jafa kolača razlog su favorizovanja Špajza kao mesta susreta”, priča nam domaćica Ninoslava.

Ambijent krase police s domaćim slatkim, pekmezima, ajvarom, rahatlucima, prirodnim sokovima, domaćom kafom, bombonjerama, rakijom, likerima… Po njima je zapravo lokal i dobio ime Špajz. To su proizvodi koje možete kupiti sebi ili dragim osobama i tako direktno učestvovati u širenju domaće kulture i naslijeđa na koju je Špajz i te kako ponosan. Osim polica koje bude čula i vida i ukusa, mnogo je zanimljivih detalja u ovom prostoru čak i na plafonu koji je od knjiga…

„Prepustili smo se prostoru da nas vodi i sami smo stvorili takav ambijent u nekoliko dana i noći provedenih ovde pre pet godina. Zelena ekonomija nas osvešćuje da moramo da čuvamo okolinu i gledamo da iskorišćujemo postojeće resurse, pa sam pri spontanom otvaranju lokala zamolila prijateljice da ne donose cveće već neki stari ukrasni tanjir. Otud zidovi s tanjirima. Ta priča se proširila i ljudi rado donose svoje starine kojima žele da produže život.”